Šta sve igramo

Plesovi

Salsa


Prvi put reč salsa se pojavila na radiju u kompoziciji Ignasija Peneira, koja je posvećena starom afričkom čoveku koji prodaje kobasice na centralnom putu u Matanzasu. Pesma je pod nazivom Échale salsita. Ranih 50-tih, jednom prilikom, komentator i di džej „bigote“ Eskalona najavio je narednu pesmu na sledeći nacin: „predstojeći ritam sadrži salsu“.

Salsa se igra na muziku sa osam taktova, koji su podeljeni na dva dela od po četiri takta. Od ta četiri takta, salsa obično koristi tri, dok je jedan takt pauza. Međutim na taj jedan takt može da se odigra i tep, kik itd. Muzika obično podrazumeva komplikovan i brz ritam udaraljki.

Ime salsa (znaci „sos“) nije nastalo na Kubi. U New Yorku, u nedostatku izraza za sve nove plesove koji su harali tim gradom, ljudi su reč "salsa" koristili kao ime za ceo spektar raznih karipskih muzika: rumbu, són montuno, mambo, cha-cha, danzón, plenu, bombu, merengue,... Kasnije se taj izraz upotrebljavao za novonastali ples, koji danas znamo pod imenom salsa.

Za razliku od nekih standardnih plesova, u salsi nema mnogo kretanja kroz prostor, a ljudi često sami igraju salsu.

Postoje mnogi stilovi salse: kubanski, portorikanski, kali, N.Y., L.A. i drugi. Pošto se u našoj školi uči kubanska salsa, onda ce o ovom stilu i biti najviše reci. U suštini, postoji razlika izmedu kubanske salse koja se igra na Kubi i Internacionalne kubanske salse. Razlika se bazira na različitim elementima. U kubanskom stilu preciznost u okretima je manje bitna od igranja na ritam i improvizacije. U Internacionalnom stilu naglasak je na preciznom kretanju kao i brzim pokretima i okretima.

Istorija salse

Salsa muzika je spoj tradicionalnih afričkih, kubanskih i drugih latino-američkih ritmova koji su putovali od ostrva (Kuba i Porto Riko) do Nju Jorka tokom migracija, negde izmedu 1940-tih i 1970-tih godina. Postoje podeljena mišljenja da li je salsa nastala na Kubi ili u Porto Riku. Na oba ostrva to je sada glavni ples i poznat je širom sveta. Plesni koraci koji se igraju u salsi potiču od kubanskog „son-a“, ali su na njih imali uticaj i drugi kubanski plesovi , kao što je Mambo, cha cha cha, Guaracha, Changuí, Lukumí, Palo Montel, Rumba, Yambú, Abakuá, Comparsa i po nekad cak i Mozambique. Nema naročitih pravila kako treba igrati salsu, mada se salsa može podeliti po stilovima.

Salsa shines (salsa suelta)

U ovom vidu igranja salse, koji kod nas nazivaju linijskom salsom (mada nema veze sa linijskim salsama poput L.A.-a i N.Y.-a) vođa izvodi određene pokrete ili figure, a grupa iza njega ga prati i pokušava da radi isto što i on. Ovde se koristi kompleksan rad nogu, kao i ruku i tela.

Casino

Kazino, kako Kubanci drugacije zovu salsu, nije samo zanimljiv stil plesnih pokreta, vec i odraz načina življenja koji je usko povezan sa muzikom, kulturom i istorijom Kube. Igru Kubanaca karakterišu mali koraci, savijena kolena, kružno kretanje. Na stil i kretanje u kubanskoj salsi uticaj je imala kubanska folklorna tradicija, poput rumbe, oriše, kao i drugi popularni plesovi – son i mambo. Kubanci u svom plesu ne koriste naučene figure i pokrete po svaku cenu, oni se više fokusiraju na muziku i svog partnera kako bi pronašli inspiraciju za ples. U prvi plan je stavljen muškarac, koji je „maco“. Partneri se cesto okrecu jedan oko drugoga, a muškarac stalno zagleda svoju partnerku, pri tome je pokazujući drugima. Figure i pokreti često imaju imena: na primer „setenta ili „70“ se odnosi na 70-te godine na Kubi kada je kazino počeo da se igra i kada su nastale mnoge figure. Tu su i smešni nazivi poput naziva „yogurt“, što bi od prilike značilo da je nešto dobrog ukusa.

Za Kubance ne postoji ritam na 1,2,3 ili na 4. Oni jednostavno igraju na instrumente, što znaci da i u toku jedne pesme mogu da menjaju ritam, u zavisnosti od toga koji je instrument najizraženiji. Njihov ritam je najcešce „tiempo“ (na 1) ili „contra tiempo“ (na 2). U ritmu „tiempo“ najcešce igraju na brzu timba muziku, a uz sporiju muziku kao što je son najčešće igraju u ritmu „contra tiempo“.

Kubanci ne igraju samo u paru, vec formiraju i razne druge formacije:
- Rueda de casino – više parova igra u krugu, dok lider govori figure koje se igraju ,
- Trios and cuartetos de casino – jedan muškarac igra sa dve ili više žena, takode, jedna žena može da igra sa dva ili više muškaraca,
- Casino suelta – kod nas je mnogi zovu linijskom salsom: više ljudi igra u jednoj liniji dok voda pokazuje ili govori koje figure treba odigrati. S obzirom da je kubanska salsa kružna, ova linijska salsa nema veze sa linijskim salsama kao što su L.A. i N.Y.

Rueda de Casino

Da bi se govorilo o pretecama ruede potrebno je vratiti se u vreme vladavine Luja XIV u Francuskoj, gde se pojavio prvi balet. Od tog trenutka su ustanovljeni baleti „de corte“. Da bi bili cenjeno i poštovano, plemstvo je moralo da zna nekoliko koreografija koje su se igrale na raznim zabavama. U 18. veku sa prisustvom francuske flote bilizu obala Havane, dolazak emigranaga iz Luizijane, Nju Orleansa i konacno dolazak Francuskih emigranata sa Haitija dovodi do stvaranja kubanskog plesa Kontradanza. Tada su i francuski i španski doseljenici igrali ples gde su sve figure bile unapred isplanirane. Rueda je postala nacionalni fenomen kada ju je Rosendo, koreograf i plesač, na kubanskoj televiziji predstavio 1980-e. Neki kažu da je Rueda nastala u mestu Santiago de Cuba, a neki kažu da je nastala u Havani.

Da bi se napravila rueda, potrebno je da učestvuje barem dva para, gde je jedan lider koji govori koje će se figure igrati. Ruedu igraju prijatelji i njen glavni cilj je razonoda. U suštini nije bitno ako u ruedi pojedinac napravi grešku, a i greška se vrlo lako može ispraviti. Zato se rueda često igra na privatnim žurkama, na susretima prijatelja itd. Da bi igraci igrali u Ruedi moraju biti dobri u kazinu. Stoga, kada su dobri u kazinu, mogu igrati u Ruedi i zatvorenih očiju. U Ruedu je moguće ubaciti teške fugure, ali dosta toga zavisi od vođe. Vođa mora voditi računa da igrači odigraju figure na vreme. Dobar vođa treba da bude kreativan i da kombinuje figure.

Bachata


Baćata je ples koji se igra uz muziku istog imena. Potiče iz Dominikanske republike. Osnovni korak se sastoji od četiri koraka. Partneri mogu biti odvojeni ili igrati jedan uz drugoga, u zavisnosti od raspoloženja. Okreti se vrlo retko rade. Muškarac vodi partnerku tako što je rukama i gornjim delom tela daje signale.

Različiti stilovi su razvijani u Evropi i Severnoj Americi (Tradicionalni, Moderni, Bachatango). Osnovni korak se sastoji od osam koraka, pri čemu je kretanje s jedne na drugu stranu. Dominikanski stil ima osam koraka, pri čemu je kretanje unutar kvadrata. Koraci od 1-3 i od 5-7 se igraju prenošenjem težine na nogu na koju se staje, dok se na 4 i na 8 ne prebacuje težina već se podižu stopala (ili cela noga) ili se izbacuje kuk. U baćata muzici svaki četvrti takt je posebno naglašen. Izbacivanje kuka se vrši u suprotnom smeru od smera prethodnog koraka.

Bachata stilovi

- Dominikanski stil – originalna baćata, iz Dominikanske republike, način na koji se igra baćata na Karibima. U ovom stilu se može igrati sa i bez odskakivanja, uz dosta rada nogu i uz slobodan stil kretanja. Igra se uz ili odvojeno od partnera i ubacuju se kratki okreti.
- Tradicionalni stil – stil razvijen u Evropi i SAD-u baziran na starijem Dominikanskom stilu. To je najcešce korišcen stil u svetu. Glavna karakteristika ovog stila je blago izbacivanje kuka na cetvrtom taktu i igranje blisko uz partnera.
- Moderni stil – ovaj stil podrazumeva dosta ukrštanja nogu na 1,2 i 3, dok se na 4 izbacuje kuk kao u tradicionalnom stilu. Uključuje različite varijacije baćatanga i urbane baćate.
- Bachata tango ili bachatango (jedan deo modernog stila) – kretanje je sa jedne strane na drugu, uz povremeno kretanje napred i nazad. Sadrži elemente Argentinskog tanga. Ovaj stil je nepoznat u Dominikanskoj republici.

Bachata muzika

Baćata je muzicki žanr koji je nastao početkom 20-tog veka u Dominikanskoj republici i potom se proširio na celu Latinsku Ameriku. Postao je popularan na selu i ruralnim delovima Dominikanske republike. Teme ove muzike su često romantične, pogotovu o slomljenom srcu i tugi. U baćati se najcešće koristi pet instrumenata: glavna gitara, gitara koja daje ritam, električna bas gitara, bongosi i güira. Gitara koja daje ritam je takode poznata pod nazivom Segunda. Baćata grupe uglavnom sviraju razvijeni stil bolera, ali kad promene na baćatu baziraranu na merenge-u, perkusionisti prelaze sa bongosa na tambura bubnjeve. 1960-tih i 70-tih marakasi su zamenjivali güira-u. S prelaskom na güira-u 1980-tih baćata muzika je postala više plesno orijentisana.

Reggaeton


Regeton je forma urbane muzike koja je postala popularna u Latinskoj Americi pocetkom 1990-tih. Nakon izlaganja 2004. godine naglo se proširio na Severnu Ameriku, Evropu i Aziju. Prethodnik regetona je nastao u Panami kao rege na španskom. Nakon postepenog izlaganja i komercijalizacije u Porto Riku, došlo je do evolucije u novi muzicki stil poznat kao regeton. Regeton je mešavina Zapadno – Indijanske muzike na koje je uticaj imao rege i denshol i Južno – Americki plesovi poput bombe, plene, salse, merengea, latino popa, kumbije, bacate, a takode i hip-hopa, R&B-ja i elektronike. Regeton je takode i kombinacija repovanja i pevanja na španskom. Iako ima veze sa hip-hopom i latino ritmovima regeton nije nastavak ni jednog od njih, vec on ima svoj sopstveni ritam. Ritam regetona se prvi put pojavljuje u pesmi „Dem bow“ pevaca Shabba Ranks.

Regeton uzima više od hip-hopa nego od denshola. Poput hip-hopa, i regeton je izazivao kontraverze zbog navodne eksploatacije žena i eksplicitnih i nasilnih tekstova. Dalje kritike se odnose na „perreo“, ples sa eksplicitnim seksualnim prizvukom koji se igra uz regeton. Perreo je deo opšte kontraverze u Porto Riku i vezuje se za niže društvene staleže.

Istorija Regetona

Poceci regetona se vezuju za prve muzicke zapise koji su napravljeni u Panami krajem 70-tih godina prošlog veka. Navodno, jamajcanski uticaj na muziku Paname je bio jak još od pocetka 20-tog veka kada su radnici sa Jamajke ucestvovali u izgradnji Panamskog kanala. Afro-Panamci su izvodili i snimali rege na španskom još od 70-tih. Umetnici kao što je El General, Chichoman, Nando Boom, Renato i Black Apache su smatrani prvim DJ-evima u Panami. El General se smatra ocem regetona mešajuci jamajkanski rege sa ostalim latino verzijama. Cest je bio slucaj prevodenja regea sa jamajkanskog na španski jezik i pevanja tih pesama uz istu muziku. U meduvremenu, tokom 1980-tih reper iz Porto Rika Vico C bavio se hip-hopom na španskom. On je sa svojom produkcijom kaseta, uz mešanje hip-hopa i regea, pomogao širenju ranog regeton zvuka, i zbog svojih dostignuca bio je nadaleko poštovan.

U međuvremenu, rege i hip-hop su se sve više razvijali usled rastuće popularnosti ragge koja je uvožena sa Jamajke. Sredinom 80-tih Portorikanci su proizvodili njihove sopstvene ritmove („riddims“) sa čistim uticajem hip-hopa i drugih stilova. Oni su smatrani prvim odgovarajućim regeton numerama, često zvanim „under“, što je skraćenica od „underground“. Za to vreme, rege rep na španskom je označio početak Borusia underground repa. To je stvorilo čitavu kulturu mladih ljudi, koji su mogli da se izraze kroz rege rep. S obzirom da je ova kultura vezivana za margine društva i kriminal, često je bila kritikovana. Portorikanska policija je krenula u rat protiv ove kulture konfiskovanjem kaseta po radnjama, naplatom kazni i vršenjem propagande putem medija. „Underground muzika“ se širila sredinom 90-tih prenošenjem sa kasete na kasetu. DJ Playero je bio jedan od najvećih proizvođača „Unedergrounda“, realizujući nekoliko kaseta budućih zvezda poput Daddy Yankee-a.

Konačno, podloga za regeton je postavljena u Portoriku, uz mešavinu sa Panamskim portorikom i uz uticaj denshola, hip-hopa i raznih Južno-Američkih ritmova. Konačno 2004. godine regeton se naglo proširio na Severnu Ameriku i Evropu.

Neki od najpoznatijih izvođača su:
- Don Omar,
- Daddy Yankee,
- Baby Rasta & Gringo,
- Zion,
- Wisin,
- Yandel,
- Arcangel,
- Yomo,
- Ken-Y,
- De La Ghetto.

Afro rumba


Istorija rumbe

Rumba, odnosno afro rumba, na Kubi predstavlja generičko ime koje obuhvata različite muzičke žanrove i plesove. Na nastanak rumbe je uticala muzika koju su na Kubu doneli španski kolonizatori, kao i Afrički robovi koji su dovedeni na Kubu. U rumbi se nalazi osnova današnje popularne muzike na Kubi. Postoje tri osnovna oblika: yambu, guaguanco i Columbia.

Afrički robovi su stigli na Kubu u 16. veku sa prvim Španskim doseljenicima. Zbog oslanjanja na izvoz šećera krajem 18. i početkom 19. veka, veliki broj robova je doveden da radi na plantažama šećeša. Afrikanci su u tajnosti čuvali i prenosili sa generacije na generaciju afričku kulturu, ples i svoje bubnjeve. Rumba je nastala na zapadu Kube. Interakcija između Evropljana i Afrikanaca je dovela do njenog stvaranja.

Po većini proračuna, rumba je na Kubi nastala 1880-tih, u vreme kada je ropstvo konačno ukinuto na ostrvu. U početku su se instrumenti za rumbu sastojali od redovnih predmeta za domaćinstvo: kao bubnjevi su se koristili ormarići i prevrnute fioke, a kao udaraljke olovne kašike.

I nakon što je ropstvo ukinuto, tamo je još dugo postojala socijalna i rasna nejednakost. Ples je za Afro-Kubance značio beg od frustracije. Tek posle revolucije 1959 rumba je prihvaćena i institucionalizovana.

Yambú

Ovo je najsporija od tri vrste rumbe. Često je zovu i ples starih. Muškarac obično glumi starca. Igra se u paru ali može da se igra i samostalno. Muškarac može da flertuje sa ženom tokom plesa ali ne koristi vakunao kao u guaguancou.

Guaguanco

Gauguanco je brži od yambua i podrazumeva stalno flertovanje između muškarca i žene u ulozi "petao" i "kokoška". Vakunao (vacunao - u prevodu vakcinacija, tačnije injekcija) znači da muškarac pokušava povremeno da "gađa" karlicu devojke, što simbolizuje seksualnu penetraciju. Taj pokret se pravi naglo - karlicom, rokom ili nogom, jer muškarac pokušava da uhvati devojku nespremnu. Žena se štiti pokrivanjem haljinom, korišćenjem marame ili pokretom ruke.

Columbia

Columbia je prvenstveno muški ples koji je energičan i sa složenim ritmom. Pretpostavlja se da je nastao u Kolumbiji u unutrašnjosti Kube pre nego u većim gradovima iz kojih potiču druge vrste rumbe. Muškarac se takmiči sa bubnjarem, tako što pokušava da atraktivnim potezima oponaša ritam koji daje bubanj. Takođe, može da se takmiči sa drugim muškarcem, pokazujući svoju snagu i umeće.

Son


Istorija sona

Kubanski son je osnova najvećeg dela današnje salsa muzike. Ritam klava se prvi put čuo u sonu. U svetu je son postao popularan 30-tih godina prošlog veka.

Posle revolucije robova, mnoge bogate karipske porodice francuskog porekla su, zajedno sa svojim robovima, emigrirale u kubansku provinciju Oriente. Neki od tih robova su bili muzički obrazovani i bili su upućeni u evropsku muziku, ali su sa sobom nosili i afričku muziku. Na Kubi je 1917. "danzon" bio najpopularniji nacionalni ples. Ali, son je prihvaćen sa takvim entuzijazmom da je uskoro postao veoma popularan, ne uzimajući skoro ništa od danzona.

Instrumenti koji se koriste u sonu prikazuju afričke ritmove koje su na Kubu doneli robovi na svom bolnom putovanju iz Afrike. Iako son prate samo udaraljke i ritmički instrumenti, on ima svoju posebnu muziku i zvuk. Son je nastao u Orijenteu, na istoku Kube, najviše pod uticajem oslobođenih afričkih robova koji su došli iz "Hispañola-e" (sada je to Haiti i Dominikanska republika).

Na son se u početku gledalo kao ples nižih klasa. Blizak položaj partnera u toku plesa izazvao je pravu pometnju. Međutim, vremenom je postao omiljen ples i potisnuo danzon, koji je ostao najviše zastupljen među bogatijom klasom.

Instrumenti koji su najvažniji za son su gitara, klave, tres, bongos-i i marakas-i.

Son danas

Tradicionalni ritam sona se danas retko čuje, ali asimilovan je u drugim žanrovima i prisutan je u njima. Tako druge popularne kubanske vrste muzike nastavljaju sa korišćenjem osnovnog stila sona. Važan doprinos sona je uvođenje bubnjeva, što predstavlja ogroman potencijal u vidu Afro-kubanskih ritmova.

Bend "Buena Vista Social Club" proslavio je Kubu. Zahvaljujući njima, došlo je do oživljavanja tradicionalnog sona i ponovnog otkrivanja starijih izvođača, koji su pali u zaborav. Son je tako približen i mlađoj publici na Kubi, a za njega su saznali i mnogi ljudi širom sveta.

Cha cha cha


Istorija

Ovaj ples je nastao na Kubi 1940-tih. Odatle se 1950-tih proširio na Evropu i Ameriku, gde je doživeo veliku popularnost. Van Kube je njegov oblik delimično promenjen, pa danas cha cha cha koji se uči u školama salse i onaj koji se uči u školama Latino-američkih plesova nije u potpunosti isti. Cha cha cha je nastao iz mamba i rumbe, a dobio je naziv po zvuku koji su pravile cipele plesača dok su igrali tri mala koraka koji su deo cha cha cha koraka.

Cha cha cha se može igrati na tradicionalnu kubansku muziku, kao i Latino pop i rock. Onaj koji se igra u dvoranama je dosta energičan, dok je kubanski više senzualan.

Kizomba & Semba


Kizomba

Kizomba je ples koji je nastao u Angoli 80-tih godina. Nastala je iz sembe uz uticaj zuka (zouk) muzike sa Francuskih Kariba. Za razliku od sembe, koja je vesela i šaljiva, kizombu karakteriše lagan i romantičan ritam. Zato je zovu još i "Angolski tango". S obzirom da je nastala na portugalskom govornom području, vrlo brzo je postala popularna i u Portugaliji i najčešće se izvodi na portugalskom jeziku. Reč kizomba potiče iz starog angolskog dijalekta kimbundu i znači žurka, druženje, okupljanje prijatelja.

Kizomba se vrlo lako uči i pogodna je za početnike u plesu. Takođe, za one koji se već bave plesom ona donosi nešto novo, osvežavajuće, uzbudljivo. Dok plešu kizombu, muškarac i žena su jedno telo. Ne postoji ples koji je tako senzualan, čija muzika zavodi našu dušu.

Semba

Semba je tradicionalni Angolski ples brzog ritma. Muzika, čiji su tekstovi šaljivog karaktera, je brža nego u kizombi, a povremeno se ubacuju i neki akrobatski elementi. Smatra se da je semba preteča brazilske sambe, kizombe i kudura. Zajedno sa širenjem kozombe po svetu i semba postaje sve popularnija.

Copyright salsa.rs